Сања Лазаревић, "Ана"12.06.2007.Анкета Интернет Крстарице је показала да своје слободне сате наши људи најчешће проводе уз рачунар (22,8 одсто игра игрице, сурфује или четује, слушајући музику (22,6 одсто), водећи љубав (15,8 одсто). Мало њих одабраће читање, шетњу или спорт, а осам одсто каже да слободно време проводе спавајући?!
То је понекад потребно, али ако ове активности постану саме себи циљ...
- Како "потрошити" односно како испунити слободно време - постаје озбиљно питање којим се баве социолози на Западу, образлаже др Божовић и додаје. - Утолико озбиљније што, ако се време само "троши", "убија" то у исто време постаје и "убијање" душе, личности. Ми, у овој земљи још живимо испод нултог цивилизацијског нивоа, па и слободно време посматрамо кроз ту невеселу призму.
Шта значи одмор за мноштво незапослених? Или за оне који по цео дан седе у кафићима? Нигде у свету нема више младих људи без посла који не знају шта ће са собом, па спавају до подне, наглашава даље професор Божовић. Слободно време се поистоветило са стањем досаде, а као последицу тога имамо разне патолошке облике: алкохолизам, наркоманију, коцку...
Човекову исконску глад за забавом врло лукаво су препознали менаџери индустрије забаве, тако да из дана у дан тржишту сервирају нове облике пасивног уживања. Од нас се очекује само да посегнемо за даљинским управљачем, мобилним телефоном или чековном књижицом. За узврат, добијамо прилику да завиримо у туђе животе и невоље (reality show), да се кладимо, коцкамо, да "побеђујемо непријатеље" и "освајамо свет" (компјутерске и видео игрице).
- Сви беже у врт уживања, звани разонода, каже др Ратко Божовић - И код свих постоји жестоко очекивање, они траже спас од досаде, али таквог спаса нема. Јер, ко није спреман да буде близак самом себи, тешко ће утолити жеђ гутајући свакојаке садржаје који му се нуде упаковани у шарену, примамљиву и атрактивну амбалажу. Чак и путовање, које је само по себи врло квалитетан начин провођења слободног времена, може бити незанимљиво ако не умете да истражујете, да будете радознали, зачуђени... Једна од заблуда о годишњем одмору је идеја да то време треба, за разлику од лудачког темпа којим иначе живимо, провести у стању мировања. То не само да није природно него већини смета, па улећу у досаду и презасићеност летовањем.
Одмор је прилика да будемо оно што желимо да радимо оно што хоћемо, а то није увек и за свакога дремање на плажи.
Савремени трендсетери у потрази за идеалним животним стилом све чешће бирају да одмор проведу бавећи се хуманитарним, научним и истраживачким радом, а не у хладу палме и неком јужном острву. Организују се и туристички аранжмани који обухватају спасавање китова рад на археолошким налазиштима или помоћ при изградњи кућа за сиромашну децу у свету. Све то, међутим, доста кошта, па се наш човек с правом пита како да проведе квалитетан годишњи одмор кад нема ни довољно времена ни довољно новца.
- Увек се може наћи неки кутак за читање, маштање или сањарење, предлаже др Ратко Божовић. - Током слободног времена човек треба да се опусти, али да се не "испусти", да открије своје креативне потенцијале. Активан став, развитка сопствене личности и сазнање да је то време када се ради оно што се жели, а не оно што се мора - главне су одлике доколице, по чему се она разликује од рада.
Чиме ће се ко бавити, зависи од личног стила, склоности, интересовања или навика, али је права ствар препознати своје аутентичне жеље и онда их следити.
Није баш тако тешко, а свакако није неизводљиво да од сваког трена доколице створите нешто драгоцено, вредно и непоновљиво, малу оазу личне среће и задовољства. Слободно време и начин на који га проводимо - то смо ми сами, оно говори о нама много више него посао који радимо и од којег живимо.