Дејан Спаловић, "Политика"03.05.2006.Најчешћи корисник интернета у Србији је образован мушкарац, високог економског статуса, од 25 до 35 година.
Мушкарци на интернету најчешће гледају садржаје у вези са спортом и компјутерима, жене интересују туризам и култура, младе забавни, а старије бизнис сајтови - показују резултати Центра за проучавања информационих технологија Београдске отворене ппсоле.
Такође, људи који дуже и интензивније користе интернет нису депресивнији, усамљенији и склонији асоцијалном понашању, како се обично мисли.
"Стереотип да се они повлаче у себе демантовала су истраживања по којима су такве особе интензивирале комуникацију с већим бројем људи из свог непосредног окружења. Ефекти употребе интернета зависе од квалитета личности, мотива, потреба и жеља. Било какво давање једнозначног закључка о томе да ли су његови утицаји позитивни или негативни је бесмислено", сматра Милина Петровић из Центра за проучавања информационих технологија Београдске отворене школе.
Резултати до којих је дошао Центар показују да нема велике разлике између корисника интернета у Србији и државама у региону, осим по броју. То су углавном образованији мушкарци, вишег економског статуса и старости од 25 до 35 година, који најчешће претражују различите забавне садржаје, као што су спорт, компјутери, технологија и - порнографија. За разлику од њих, жене гледају сајтове посвећене култури, науци, здравству, путовањима и туризму. Политичке и бизнис садржаје најчешће претражују искуснији корисници, као и они старији од 45 година.
Петровићева истиче да је људе који користе интернет могуће сврстати у једну од три групе.
- Прву групу сачињавају они који интернет користе најчешће као средство забаве - за скидање музике, филмова, играње онлајн игара. У другу групу могли бисмо уврстити оне који на интернету циљано трагају за одређеним групама информадија. То су најчешће студенти који на овај начин долазе до научних чланака. Ипак, могло би се рећи да се интернет најчешће користи као средство за комуникацију - корисници пишу и-мејлове, шаљу поруке на форуме и мејлинг листе, користе блогове. Карактеристично је да је млађима интернет веома често извор забаве, док га старији корисници употребљавају чешће за претрагу озбиљнијих садржаја - појашњава Милина Петровић.
- Наш саговорник каже да су особе које комуницирају преко интернета често знатно слободније него у разговору "лицем у лице". Петровићева то образлаже чињеницом да интернет омогућује извесну анонимност, а самим тим је особи лакше да у разговору с непознатим људима износи неке веома интимне податке о себи, своје наде, страхове и жеље, него што је то случај у непосредној комуникацији. Она додаје да су усамљени људи у интернет комуникацији често неповерљивији, неискренији и у већој мери склони да прикривају битне информације о себи.
- Неке фазе у развоју блиских односа "лицем у лице" постоје и у интернет комуникацији. Основна разлика у овим видовима комуникације огледа се у одсуству физичког контакта, док у партнерским односима успостављеним лицем у лице, физички изглед, барем у почетној фази, игра веома важну улогу. У интернет комуникацији две особе могу да се дописују данима, недељама, месецима и годинама, а да не знају како једна или друга изгледа - истиче Петровићева.
По њеним речима, интернет може да представља јединствено окружење за развој партнерских односа, окружење у којем се одвија комуникација која је веома интимна, али у којем је у исто време веома лако одржати осећај да поседујемо лични простор који не морамо да поделимо с било ким. Могуће је о себи дати само оне информације које појединац сматра прихватљивим.
- Слободније понашање којем су појединци склони на интернету не огледа се само у томе што опуштеније и лакше успостављају блискост с непознатим људима. Анонимност комуникације подстиче појединца да се у мањој мери повинује социјалним нормама и да буде мање притиснут сопственим границама. Због овог ефекта особа се може осећати слободнијом да покаже бес, фрустрираност или да се једноставно излогује, прекидајући на тај начин комуникацију која јој не прија - закључује Петровићева.
Осим тога, приметни су и различити видови социјално неприхватљивог понашања, која су људи ређе спремни да покажу лицем у лице. Догађа се да корисници отворено манифестују одређене облике хостилног понашања - намерно шаљу вирусе, спамују друге кориснике - шаљу велики број порука, што може довести до загушења интернет поште.
У Србији милион корисника
У трећини домаћинстава у Србији макар један члан користи интернет, а у 55 одсто бар један уме да користи рачунар. То доводи до закључка да у Србији има око 1.000.000 корисника интернета. Највише њих приступа помоћу модема, чак 8 одсто, а већина тих корисника би прешла на неки од широкопојасних начина приступа интернету.
Основни разлог коришћења интернета јесте потрага за информацијама и комуникација преко електронске поште (8 одсто), а велики број га користи и за преузимање програма, игара, музике...
Најпосећеније су странице из области забаве и спорта (36 одсто), претраживачи (15 одсто), пословне презентације компанија (10 одсто). Најпосећенији претраживач је Google, 69 посто, а Крстарица и Yahoo имају по 13 одсто корисника.