Душан Катиловић, "НИН"02.08.2001.Интервју с Иваном Петровићем, творцем Крстарице
Интернет Крстарица је једини југословенски web портал и највећи претраживач домаћег Интернета. Господин Иван Петровић је оснивач, творац и руководилац пројекта Интернет Крстарица Југославија (www.krstarica.com) - највећег југословенског претраживача Интернета. Као један од пионира у развоју светске мреже код нас, г. Петровић је априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, покренуо Крстарицу, са намером да значајно допринесе развоју југословенског Интернета. За релативно кратко време, она је постала референтан сајт, највећи домаћи претраживач на којем корисник, уносом одговарајућих кључних речи, проналази жељене податке на неком од југословенских сајтова. Уз упорност и складан рад читавог тима, резултати нису изостали: за свега две године битисања, Крстарица је, са готово три и по милиона посета месечно, постала најпосећенији домаћи сајт. Данас је она много више од претраживача - популаран web портал, место са којег се започиње било која активност на Мрежи.
Како сте и када дошли на идеју да покренете пословни пројекат у вези са Интернетом?
- Почетком 1999. године није било претраживача југословенског Интернета, већ су постојали само каталози домаћих сајтова. Тако се родила идеја о креирању сајта на коме ћете уносом кључних речи брзо и једноставно моћи да пронађете било који документ који се налази на југословенским сајтовима. По узору на светски претраживач Алтависту, створили смо ефикасан систем коме на југословенском Интернету, судећи по критикама домаће стручне јавности, и дан-данас нема равног. Интернет Крстарица (www.krstarica.com) званично је почела са радом априла 1999. године, за време бомбардовања. Сматрао сам да за квалитетан пројекат нема времена за тактизирање, без обзира на изузетно неповољне околности у том периоду. Данас је Интернет Крстарица најпосећенији југословенски сајт са више од 3.300.000 посета месечно (подаци из јуна 2001. године). Иза оваквог успеха стоји квалитет, упорност и изузетно напоран рад (некад и по 16 сати дневно) сјајног тима људи из земље и иностранства. Њима изражавам велику захвалност, јер делимо заједнички сан и покушавамо да освојимо свет заједно.
Шта вас је мотивисало да отпочнете код нас мање познат (нарочито у то време) облик пословања. Да ли је током времена долазило до одређених промена у односу на почетну концепцију, односно до проширења подручја којим се бавите?
- Пре Интернет Крстарице, бавили смо се израдом мултимедијалних презентација и софтвера посебне намене: софтвер за презентацију „Еколошка држава Црна Гора", мултимедијални часопис „Алт", софтвер за презентацију фирме „Југопетрол", софтвер за адресар фирме „Kompass"... Као ни сада, наше тржиште ни тада није ценило софтверску индустрију, превасходно због високог степена пиратерије. Домаћи Интернет био је прилично слабо развијен, тако да је то био један од покушаја да се пронађе нови смер даљег развоја.
Временом, Интернет Крстарица је од претраживача прерасла у web портал, односно сајт са којег се почиње било каква активност на Интернету. Данас на адреси www.krstarica.com можете пронаћи информације, као и разноврсне образовне и забавне садржаје. Најважније целине су: претраживач, каталог, водич кроз целокупну југословенску мрежу, магазин и тачне и благовремене информације са вестима и другим садржајима.
Да ли је у овој земљи Интернет исплатив?
- У овој земљи још нема зараде од Интернета! Свест људи у Југославији о корисности овог моћног медија још увек није довољно развијена. Тешко се прихватају нове технологије, а још теже примењују. Већина постојећих web сајтова је углавном неажурна и недовољно квалитетно направљена. Електронска трговина и коришћење Интернета у комерцијалне сврхе је оно што југословенском Интернет тржишту највише недостаје, а свуда у свету представља главни приход Интернет сајтова.
Са каквим сте се тешкоћама сусретали у послу и које су од њих и даље актуелне?
- Главне тешкоће су и данас исте као и пре неколико година: лоша телекомуникациона инфраструктура, превелика цена приступа Интернету, недовољна куповна моћ грађана, недостатак кредитних/дебитних картица. Да би се Интернет развијао, потребно је улагати у њега. При томе не мислим само на материјална улагања. Информисаност и едукација су најбитнији елементи који недостају. Због тога сматрам да је потребна подршка државе у мотивацији становништва да развија и користи Интернет.
Поред тога, многе фирме које су направиле сајтове углавном сматрају да ће они сами од себе да функционишу и не промовишу их чак ни на визиткартама или меморандумима. Интернет маркетинг је потпуно запостављен. Чак га запостављају и маркетиншке агенције, чији је то посао.
Каква је ваша сарадња са иностранством? Јесу ли домаће фирме заинтересоване за пословање преко Интернета?
- Сарадња са иностранством је изузетна. До сада смо склопили стратешка партнерства са компанијама About, Engage и ValueClick. Интернет је веома моћан алат за побољшање пословања, смањење трошкова, представљање комплетних понуда фирми и важан је корак у повезивању са светом. Међутим, изгледа да је то нашим људима сувише апстрактно. Већина домаћих фирми је апсолутно незаинтересована за Интернет и пословање на њему. Занимљиво је да је иста ситуација и са страним представништвима у земљи. Сматрам да је неопходно да се директори домаћих фирми, као и сви државни органи, хитно информишу о Интернету.
Какву егзистенцију и напредовање предвиђате Крстарици у вези са развојем домаћег електронског тржишта?
- Истраживање на Интернет Крстарици показује да се данас у Југославији, од многобројних могућности које пружа Интернет, убедљиво највише користи електронска пошта. Ситуација је, нажалост, таква, због свих већ наведених проблема, укључујући низак ниво информисаности, образовања и могућности Интернет корисника. Један од наших главних циљева је да се то промени. Поред тога, очекујем да се коначно покрене издавање кредитних или дебитних картица, које се већ месецима најављује.
Интернет Крстарица је развила бројне пројекте везане за нашу земљу и балкански регион. Ови пројекти омогућавају комуникацију и размену пословних информација, стварање базе података о пословању (понуде и потражње производа и услуга и др), и тиме поспешују укључивање наших фирми у светске привредне токове. То је од изузетног значаја за развој малих и средњих предузећа и њихову афирмацију на домаћем и страном тржишту.
За реализацију ових пројеката, као и целокупан развој домаћег електронског тржишта, потребна је подршка привредних субјеката и државних органа. У складу са тим, неопходан је и конкретан и детаљан план државе за развој Интернета. Ми смо отворени за сарадњу са свим релевантним субјектима, али нажалост, стално наилазимо на затворена врата. С друге стране, сматрамо да без таквог, отвореног наступа и жеље за истинским напретком, нема перспективе за развој Интернета у нашој земљи.